Šta vas inspiriše u vreme pandemije?
Inspiriše nas činjenica da smo tokom pandemije svi imali prilike da se zagledamo u sebe mnogo dublje nego što smo ikada želeli. Ta prisilna introspekcija nije donela neku opipljivu korist na kraće staze, štaviše, većini je verovatno samo naškodila. Ali ovom društvu, koje nikada ne staje i sve manje razmišlja, sigurno će dugoročno značiti to što smo, nadamo se na kratko, imali prilike da zastanemo i razmislimo o svemu.
Količina energije s kojom dolazite u Suboticu?
U Suboticu stižemo u najboljoj formi u kojoj smo ikada bili. Bend nije prestajao da radi tokom pandemije – snimali smo nove pesme i, kad god je to bilo fizički moguće, održavali probe. Nikada nismo izašli iz forme, a uz nekoliko nedavnih nastupa, od kojih je jedan bilo nezaboravno veče na glavnoj bini festivala „Exit“, spremni smo da u Subotici budemo najbolji do sada.
Šta nas od vas očekuje na festivalu Ekoslavija?
Očekuje vas energija. Verujemo da naša publika želi da konačno čuje pesme koje su upoznali za vreme pandemije, a koje tek sad imamo priliku da im uživo izvedemo. I po tom pitanju imamo da kažemo samo jedno – pesme zvuče još bolje uživo! Za sada nam verujte na reč, a kada čujete naš nastup moći ćete i sami da kažete da li smo bili u pravu.
Šta vam je u planu, koncerti, nov materijal?
Sa obzirom na to da smo 9. jula izdali svoj prvi album, fokus nam je sada isključivo na promociji tih pesama u koje mnogo verujemo. Dakle, što više svirke, što pre. Naravno, na probama već sada nastaju i neke nove pesme, ali o tom potom.
Društveno- politička pozadina vašeg muzičkog angažmana?
Devedeset i devet posto ljudi koji žive na ovim prostorima u ovom trenutku ima istu društveno-političku pozadinu. Ovo vreme ne dopušta mnogo prilike za filozofiju: rodiš se, obaviš školu i onda skočiš u duboko i mlatiš rukama, pa ako isplivaš – isplivaš. Mi smo u muziku ušli radi muzike, volimo da sviramo, volimo da stvaramo, to je sve. Ali nemoguće je biti živ u ovom delu sveta danas a da tu i tamo ne pobegne iz tebe neki poziv na pobunu. Bili bismo neiskreni ako bismo se pravili da je sve u redu. Nemi pesnik nije tu da poziva da se ide na barikade – ima ljudi koji to rade mnogo bolje od nas – mi smo tu da podstaknemo na razmišljanje.
Ako je ovo definitivno kraj pandemije, šta nas očekuje u novom dobu, ima li šanse za prave vrednosti a samim tim i muziku koju stvarate?
Ne mislimo da je pandemija mnogo promenila muzičku svakodnevicu. Bar ne kratkoročno. Ko želi da promoviše prave vrednosti još uvek će morati da se trudi mnogo više od onih koji o tome ne misle. Dobra vest je to da se mi zaista trudimo. Upiremo se iz petnih žila, ulažemo sve svoje slobodno vreme da dopremo do ljudi, baš zato što smo uvereni da radimo pravu stvar. I nismo sami – ima danas na sceni bendova koji se trude da promovišu kvalitet. Bilo bi dobro da ih je još više, ali videćemo šta budućnost donosi.
Prihvatili ste da se solidarišete sa našim aktivizmom u okviru “Obrok solidarnosti”
Zahvalni smo vam na tome. Šta mislite generalno o solidarnosti, da li bi to bio lek za današnje otuđeno društvo?
Pravi lek bi bio učiniti da solidarnost postane kul. Solidarnost mora nekako da nađe put do mejnstrim kulture. Tek tamo će njene lekovite sposobnosti doći do punog izražaja. Do tada, ostaje nam da, kroz ovakve događaje, radimo na tome da poguramo solidarni duh van svoja četiri zida i predstavimo ga u najboljem svetlu. Ekoslavija je svakako primer koji bi i drugi festivali trebalo da slede.