Počinjemo sa objavama kratkih intervjua koje smo uradili sa bendovima koji nastupaju na ovogodišnjoj Ekoslaviji. Pitali smo ih o njihovoj muzici, šta možemo da očekujemo od njihovog nastupa na festivalu, aktuelnim temama, solidarnosti, aktivizmu… Uz zahvalnost koju želimo da im izrazimo na ovaj način, cilj nam je da ih bolje upoznate i da se zajedno pripremimo za nastupe. Prvi na redu su KurtaUtca
Šta vas inspiriše u vreme pandemije?
U prvom periodu pandemije, tokom izolacije i karantina smo malo izgubili snagu za rad. Ali posle nekoliko meseci smo počeli ponovo da probamo i da snimamo nove pesme, od čega sad imamo materijala za novi album. Što se tiče sadašnje situacije, puni smo motivacije za sviranje i stvaranje.
Količina energije s kojom dolazite u Suboticu?
Subotica nam je domaći teren, ovde nam je uvek izuzetno drago da sviramo, pred našim sugrađanima. Tokom leta smo opet počeli sa svirkama, dobili smo novu dozu energije i ambicioznosti. Nedavno smo svirali u Italiji po prvi put, što nam je bilo nezaboravno iskustvo. Vratili smo se kući sa punim srcima.
Šta nas od vas očekuje na festivalu Ekoslavija?
Želimo da svako ko dođe na naš koncert bude deo naše priče i zajednice. KurtaUtca u prevodu znači kratka ulica, i svaki posetilac svirke je zaista i građanin našeg kraja, naš komšija takoreći. Kao i od festivala, ljudi mogu da očekuju jednu zajedničku energiju, i mi stojimo iza ideje da treba da pazimo jedno na drugog, da podržavamo zajednice koje promovišu važne ideje, sa dobrom namerom. I mi smo tu da damo svoje parče podrške našom muzikom.
Šta vam je u planu, koncerti, nov materijal?
Imamo novi album snimljen, koji čeka da se izda. Uskoro ćemo i imati novi spot. Posle svirke na Ekoslaviji, publika može da nas čuje i na Malomfesztiválu, u Oromu, 14-og Avgusta.
Društveno- politička pozadina vašeg muzičkog angažmana?
Nismo politički angažovani i trvdimo da umetnost treba da ostane nezavisna. Čak imamo i pesmu, ”Pártatlan”, što znači bez partije. Što se tiče društvenih problema, hodamo otvorenih očiju, ne plašimo se da komentarišemo loše stvari oko nas, i da sve to spakujemo u naše tekstove i poruke. Ali sve u svemu ne preterujemo oko toga, pišemo više o ličnim stvarima, svakodnevnim sitnicama, ljudskim vezama itd.
Ako je ovo definitivno kraj pandemije, šta nas očekuje u novom dobu, ima li šanse za prave
vrednosti a samim tim i muziku koju stvarate?
Očekuje nas nova era čovečanstva. Ništa neće biti kako je bilo, a to na neki način može da bude i dobra stvar. Što se tiče umetnosti, trebaće nam puno vremena da se naviknemo na promene koje nam dolaze. Umetnost, najviše muzika je nažalost izgubila svoju vrednost tokom zadnjih decenija. Valjda će posle pandemije ljudi ponovo shvatiti da vredi poštovati muzičare, posetiti svirke i događaje. Ne postoji više ni kultura slušanja muzike, što nas jako brine. Ali kao bend, moramo da se borimo protiv toga, i da svakako radimo cele albume, da se ne gubi kvalitet našeg rada uprkos sadašnjoj situaciji.
Prihvatili ste da se solidarišete sa našim aktivizmom u okviru Obroka solidarnosti, zahvalni smo vam na tome. Šta mislite generalno o solidarnosti, da li bi to bio lek za današnje otuđeno društvo?
Danas skoro da ne postoji zlatna sredina, samo krajnosti. Kontrasti su sve veći, jer ljudi koji imaju previše, ipak hoće još, hoće sve. Trebamo svi mi da naučimo da budemo solidarniji i da zapamtimo da je bolje dati nego dobiti… mada ako imaš šta da daš. U svakom slučaju, svako ko može, treba da pomogne, to bi trebalo da bude cilj društva, a ne da uzimamo sve za sebe, da budemo sebični. A ko nema kako da pomogne i šta da daje drugima, treba da traži pomoć za sebe i za svoju okolinu, i drago nam je da postoji pomoć, i da postoji Obrok Solidarnosti, za one kojima je to potrebno.